Да појаснимо….
Тек по схватању, разумевању и прихватању овог скупа упутстава и смерница правих вредности могуће је имати успеха у раду.
Праве вредности је можда тешко детаљно и тачно описати које су и како их се тачно придржавати. Можда се под правим вредностима пуно тога подразумева. У основи, ослонац ових правих вредности може се посматрати са два нивоа и то; атеистичког и верског.
Са атеистичког нивоа посматрања правих вредности, правим вредностима се могу уопштено назвати све оне активности човека који у суштини није религиозан али у основи те активности воде ка томе да се за њега може рећи да је добар човек. Наравно, човек може бити добар и ако није религиозан. За ближе одређивање правих вредности из атеистичког угла мишљења може се извршити поређење или може бити добар пример и леп опис један део, вероватно и најважнији, Устава Републике Србије који каже да су “слобода и права сваког грађанина ограничени слободама и правима других грађана”. Треба дакле чувати друге од себе и не чинити другима лоше. Атеиста, човек који није религиозан, може бити веома добар човек ако је скуп његових активности усмерен на помоћ и себи и другима, ако је од друштвене користи у заједници у којој се налази у којој живи, ради, проводи слободно време, ако је алтруиста и упорно помаже другима на разне начине, волонтира, учествује у разним акцијама са општим позитивним ефектом, ако је једноставно хуманиста и цивилизован културан човек који поштује и уважава друге људе, саговорнике, пријатеље, уважава и поштује старије….
Са верског нивоа посматрашња правих вредности, подразумева се наравно све оно што је везано за први атеистички ниво као и усвајање и прихватање додатног, обогаћеног верског упоришта у схватању правих вредности за православног хришћанина.
О правим вредностима са верског нивоа посматрања правих вредности, наравно, не могу говорити званично, јер нити се званично тиме бавим, нити ми је то професија, занимање, нити сам теолог, нити сам део званичне структуре наше Српске Православне Цркве у смислу укључености у стуктуру наше Српске Православне Цркве кроз свештенство и монаштво. Наравно, по мом скромном убеђењу, схватању и веровању, самим тим што прихватам као истинито основно веровање наше Цркве и у њега верујем, за себе могу рећи да сам верник и православни хришћанин а самим тим што сам верник и део верујућег народа, па сам тако и на такав начин део Српске Православне Цркве јер Црква и представља свеукупну везу и заједницу и повезаност између Господа, свештенства и монаштва и свеукупног верујућег народа.
Да не буде забуне, као неко ко није довољно упућен у свете тајне наше Цркве, морам покушати објаснити то основно убеђење и веровање наше Цркве у Господа Исуса Христа. Овде кажем веровање наше Цркве а не, рецимо, мишљење наше Цркве. Зашто?
Ако бих рекао мишљење наше Цркве то би било апсурдно и мишљење би поништило и неутралисало, обесмислило веровање. А веровање у постојање Господа Исуса Христа је у Цркви најважније.
Ако бих рекао мишљење ослонио бих се на разум, а тиме на знање а на терену знања човек лако може бити преварен. Као што је сотона у облику змије Еву преварио у рајском врту наговарајући је да ипак једе јабуке са јединог забрањеног дрвета у рајском врту.
Дакле, ако бих рекао мишљење и разум основни ослонац наше Цркве бих свео на науку на чисту математику на нешто што се може израчунати, доказати, поновити, овладати…. на нешто што би лаковерни човек вероватно покушао и да превазиђе или да се и сам изнад свега овога уздигне као некад што је и луцифер покушао да постане као и сам Господ и тиме изазвао поделу на небесима у времену давно пре овог нашег, али поделу која је остала до овог нашег времена.
Основно веровање наше Српске Православне Цркве је у постојање Господа Исуса Христа и у његову правду и благодат онима који у њега верују.
Господ је створио човека, човека и жену из неизмерне и неизрециве љубави према њима. Сам Господ и јесте чиста љубав, извор чисте љубави у свету, према човеку и према свету и свему живом у свету што је створио. За човека је најважније да када му је од Господа дата пуна слобода да чини и ради према својој вољи да на ову Божанску љубав њему дату такође Господу узврати својом чистом и слободном љубављу поштујући у свом животу Божије заповести и за време свог живота славећи Господа и за узврат очекујући благодат на Страшном суду и очекујући од Господа ЖИВОТ ВЕЧНИ.
Можда ће неко од цењених читалаца овог текста приметити и помислити да је овај ранији опис ПРАВИХ ВРЕДНОСТИ сувише детаљан и можда помало сувишан за рад једне Хуманитарне организације. Можда…. А можда је баш потребно ове основне појмове и ове основне праве вредности појаснити ако већ Хуманитарна организација заснива свој рад на поштовању ових правих вредности Србског народа.